Marija Milanković

Mala noćna muzika 2. deo

Spavanje beba po mesecima – mesec 11.

Pisala sam ranije o našim večernjim ritualima i pokušajima da uspavamo šestomesečnu bebu. Pred sam kraj godine, u novom uzrastu evo i novog preseka. Praznici nam stižu.

spavanje beba po mesecima

Za večeru je pojela mlečnu kašu. Okupali smo je, presvukli. Muž je pravio atmosferu u sobi, dok sam se ja pripremala u kupatilu. Umila sam se, oprala zube i stavila najtanji sloj kreme na lice pošto me beba liže. Bacim pogled ka sebi u ogledalu. Nije loše.

Ulazim u atmosferu… muzička kocka svira klasiku, plave zvezde svetle na zidu, ovlaživač vazduha pirka. Beki me vidi i viče Ooooo. Pokazuje na moje grudi. Oblačim noćnu uniformu. Tata je celu izljubljuje za laku noć i odlazi u dnevnu sobu gde će i spavati. Nas dve ostajemo same, moje radno vreme počinje.

Gde je crveni balon? Laku noć mesecu… čitamo knjigu. Laku noć zeko. Laku noć ulico… Nadovezujem se na naše okruženje. Laku noć pekari. Laku noć vozači. Laku noć parkovi. Laku noć sivi ekonomisti. Ona se rukama naslanja na knjigu, a na nogama stoji. Atmosfera je živahna uprkos prigušenoj rasveti. Laku noć joj je dosadilo i počinje da se vrti po krevetu. Mekana dušek-podloga joj odgovara da istražuje šta sve njeno telo može da uradi. Puštam je da se izvrti, baca se, pada, podiže se, opet pada… Držim je za nogu da ne padne s kreveta i vučem je nazad. Umoriće se nekad. Prstom pokazuje na predmete… ja joj pažljivo diktiram šta je šta. Nastavlja da se baca sa pauzama za pokazivanje prstom. Ovaj put primećujem da pokazuje ni na šta. Pala je koncetracija, razmišljam. Pokazuješ u prazno, hajde spavaj. Ona instistira. Ovo, ovo… šta je ovo ovde. Nema ništa! Osim… znate ono kad deca u filmovima vide nešto paranormalno, roditelji ne vide, a to je duh ćerke starog vlasnika kuće koji joj se zamerio zbog lutke, a ona misli da smo mi njeni roditelji. Lepo se druži sa našom bebom, a nas hejtuje i otvara fioke. To je ništa, ponavljam neuverljivo… hajde da spavamo.

Vip

Muž dolazi sa sveže pripremljenim adaptiranim mlekom. Dajemo joj flašicu. Ona krene da kida cuclu, češe svoja dva zuba. Pokušavam da joj uguram cuclu duboko u grlo. Hajde mila,  pij mlekce. Kao da ne zna šta je to flašica i čemu služi. Divi se obliku i nacrtanom pingvinu, ali joj ubrzo dosadi i baca je na posteljinu. Sklanjam flašicu, a ona počinje da plače „Vrati mi, vrati mi!“ Ja joj vratim, ona je opet baci. „Fuj!“ Ja je opet sklonim, a ona opet počne da plače.

Ok. Spavanje! Obaram je na centar kreveta i privlačim je da sisa. Vrlo lako se atačuje, kao iPhone punjač za kompjuter. Mazim je i pevušim. Idemo u Afriku, da sadimo papriku… u uspavanka aranžmanu. Dok je gornji deo tela relativno spokojan, noge su joj i dalje aktivne. Pokušava da ustane dok sisa. Čak i uspeva, sada kleči. Zatim se odgurava nogama, pokušava da ode odavde… dok sisa. Razmišljam, da li ona zaista misli da može da bude na dva mesta u isto vreme. Ona odlazi. Odvojila se, ustala je i sela. Podižem se da je uhvatim. Počinje da se smeje što u negližeu jurim po krevetu. Hvata me prstima za dojku i štipa. A! To boli! Ne rukama! Ona se štrecne i malo uplaši. Ja joj polako objasnim šta sme, a šta ne sme da se tegli. Opet se cereka i pokušava stojeći da sisa sa sve padanjem na mene. Sve podseća na veoma alternativnu pozorišnu predstavu koja bi se odigrala u Centru za kulturnu dekontaminaciju sa sve Berlin klabing rasvetom. Njeni pokreti su moderni plesni trans.

Obaram je, hvatam za noge i privlačim na poziciju za dojenje.

Spavamo! Spavamo! Idemo u Afriku.

Kao da se malo primirila. Noge više ne šutiraju. Sisa mirno, kao u reklami. Prekida i gleda me. Ja je isto pogledam i ona se iskezi i nastavlja da sisa. Tako nekoliko puta. Aha, igramo se žmurke. Dobro, ne moraš da spavaš. Ipak si najslađa na svetu. Samo nemoj da me šutiraš.

Uspravlja se i počinje da plače. Spava joj se. Gleda me i ljuta je na mene što je tako. Objašnjavam joj da mora da spava da bi joj se razvile i obnovile ćelije, ali je to još više ljuti. Sada plače vrlo glasno, a krupne suze joj kvase pidžamu. Pokušavam da je uzmem, ali se ona baci na krevet i ukruti kao balvan. U sekundi ume da postane teža za par kilograma da ja ne bih mogla da je podignem. Opet je vučem za noge ka sebi. Par puta se sudaramo, slučajno me bode u oko i grlo. Penje se preko moje glave ka uzglavlju… kao da je tamo spas. Tamo je zid. Gazi me i sapliće se o mene kao da sam otirač, pa se onda opet baci na mekan krevet, poražena. Nastavlja da plače. Opet je vučem ka sebi da sisa… Hajde Kiki, dremni malo, postoji i sutra i prekosutra. Nije kraj sveta… bar ne još neko vreme.

Konačno se omlitavila. Sisa i grca dok joj ne isteku sve nadošle suze. Tužna je.

Zaspala je nakon 15 minuta. Muž se šunja ispred vrata, potvrdno klimam glavom, više trepavicama nego glavom. Ne pomeram se. Njena glava je skroz mokra, kao kada posle treninga i tuširanja nastavite da se znojite… i dalje izbija zarobljena energija. Počinjem malo da se kočim, najviše kuk i klizim lagano na svoju stranu. Ona odmah počne da se koprca, kao upecana riba koja pokušava da dođe do „daha“. Vraćam se. Nema veze… sada sam utrnula, a to je kao anestetik. Bolje je kad ne osećam telo nego kada nešto žulja i boli. Nastavlja da sisa par sekundi i opet tone u san.

Mazim je toplu i otkrivenu. 11 sati je, grajanje se gasi. Uzimam najtanje ćebence i najsporijim pokretom ga prevlačim preko njenog stomaka. Ona se meškolji. Počinje da se vrti levo desno. Ćebe je skroz izgužvano ispod nje… ne može da se namesti. Počinje da mlatara nogama i plače. Opet je vraćam na sebe da cucla. Ponovo je zaspala. Sačekaću dublju fazu da je pokrijem. Mirna je već neko vreme. Ja sam sklupčana na ivici kreveta kako bi ona imala sav komfor na svetu. Brzim pokretom se okreće na drugu stranu i oslobađa me. Da li spava? Spava. Prilika za mene da se okrenem na leđa. Ne moram da spavam, samo bih da ležim malo na leđima. Okrećem se. Sada mene žulja zaštitni jorgan, ali prilično sam opružena. Navlačim rukav, malo brizi noćni vazduh. Pokrivam joj jedno koleno ivicom ćebeta. Ona počinje da stenje i da šutira ćebe. Sada ga i ja sklanjam. Razbudila se i plače. Brzo prelazim na drugu stranu kreveta, otkopčavam se i stavljam je da sisa.

Ne sećam se šta je dalje bilo.

Podeli: