Kako (i da li) znaš da ispravno odlučuješ kada je beba u pitanju
Briga o bebi pored svega ostalog znači i da stalno moraš da donosiš neke odluke i da se nadaš da ispravno prepoznaješ šta je u najboljem interesu deteta. A u donošenju odluka vodiš se kombinacijom slušanja saveta, zdravog razuma i posmatranja (poznavanja) svoje bebe i to uglavnom radi. Ali povezivanje tih elemenata podrazumeva da si stabilna, svesna, prisutna, da ne paničiš i ne prepuštaš se strahu (koji je uvek prisutan).
Većina tih (dnevnih) odluka, nije tako teška. Kako da obučem bebu za izlazak napolje, pri temperaturama od minus 15, ili plus 40? Da li uvek mora da ima šešir ili kapu na glavi? Da li je obavezno kupanje u kadici, ili je moguće izvesti i brzo tuširanje? Da li da insistiraš na hranjenju, ako je beba nervozna i odbija sve što joj se ponudi? Da li je u redu navikavati bebu da spava i kad ima svetla i žamora (uključen TV, upaljeno svetlo), ili joj treba obezbediti mir i tišinu..?
Pri donošenju takvih odluka, trojstvo zdravog razuma, dobrih saveta i poznavanja svog deteta dobro funkcioniše. Savet „obuci dete kao što se ti oblačiš“ zvuči prilično logično – detetu treba da bude udobno i komotno, kad je hladno, oblači se slojevito, da bi moglo da se raskomoti kad iz hladnog uđe u toplo, leti ga treba raskomotiti, nožice mogu da budu bose, jer beba se vozi u kolicima, treba je zaštiti od sunca (ako trpi šeširić, odlično, ako ne trpi, onda suncobran kao dodatak za kolica). Ako je nervozna pri uspavljivanju dok se sve oko nje ne umiri, onda joj treba tišina i tama, ako se lako uspava kad god joj se spava, onda joj nisu potrebni posebni uslovi. Jednostavno.
Ali ima teških odluka – ne uvek zato što su stvarno teške, nego zato što se javlja strah i onda ne možeš mirne glave da razmotriš šta je najbolje za tvoju bebu. Ponekad, jednostavno ne želiš da takve odluke donosiš sama, nego da podeliš odgovornost ili da je prepustiš suprugu ili lekarima – ali dešava se da u trenutku kad treba da deluješ, jednostavno nema nikog ko bi mogao da ti olakša. Kako da znam da svojim odlukama neću naškoditi svom detetu?
Ja, mama, moram da odbacim svoj strah, sumnje i nesigurnost i da odlučim čemu ću verovati – na osnovu zdravog razuma, dobrih saveta i sopstvenog osećaja.
Kako dete raste, rastu i izazovi, problemi koje treba rešiti i odluke koje treba doneti – kažu mame čija su deca školarci i tinejdžeri. Odlučivanje nikada ne postaje lakše, ali iskustvo pomaže, takođe kažu druge mame, a ja im verujem – tako sam odlučila.