Na koliko sati beba treba da jede – teorija vs praksa
Kad bi uz bebu išao neki priručnik, sve bi bilo mnogo lakše. Ovako, ostaje vam da verujete na reč iskusnim mamama kad vam kažu da ćete se snaći, da ćete naučiti da razlikujete vrste plača i da ćete znati kad je beba gladna i da ne brinete.
Kako sam vrlo brzo odustala od ideje da ću dojiti i od silnih pokušaja da tako hranim bebu, morala sam da istražim kako funkcioniše dohrana. Na koliko sati beba treba da jede i koliko, jedna je od glavnih nedoumica sa kojom sam se srela, kao i sve mlade mame koje znam. Čitala sam razne stručne tekstove i preporuke i to vam je kao Klajnov rečnik – kad ga konsultujete zbog dileme, odgovor je obično da su obe opcije prihvatljive.
Teorija kaže…
Bebe obično jedu na dva do tri sata, danju i noću, prvih nekoliko meseci, dok malo ne porastu i dok se ne „uobroče“, kažu uputstva. A onda dodaju „ali sve je individualno i bebin apetit varira“. I preporučuju vam da pratite svoje dete, osluškujete, isprobavate, kao da to već ne radite neprekidno. Logično mi je da beba jede često, jer je mala i mali su joj kapaciteti – u jednom obroku posisa malo mleka, pa je ubrzo opet gladna. Hranjenje na tri sata razumljivo i primenljivo. Ali onda dolazi deo o tome da su bebe različite, a i da apetit nije uvek isti. Neke bebe jedu više, neke manje, češće ili ređe a tako će i moja beba, i plašilo me kako ću sve to savladati i znati kako da u tome nađem pravu meru.
To je ona situacija kad dajete sve od sebe da proniknete u individualnost i variranje apetita vašeg deteta. I zašto sada plače, nije valjda opet gladno, ili zašto se već nije probudilo da jede, da li treba da ga budim – još dilema bez jasnih odgovora.
A šta je u praksi?
To što ste pročitali i otprilike znate na koliko sati beba treba da jede, ne pomaže vam da se snađete kad se desi da beba odjednom reši da prespava celu noć. Iskidani ste između brige i nade – brinete da li je ipak gladna, a spava tako duboko zato što je suviše iscrpljena od grčeva, pa je njenom organizmu potrebniji san nego hrana i potajno se nadate da su to možda znaci „hvatanja ritma“ i „uobročavanja“. Možda će početi svake noći da spava po celu noć? Uzdišete na pomisao da bi vaša beba mogla da bude od one mitološke novorođenčadi koja posle par meseci usvoji zdrave navike (najzdravije za mamu i njenu mentalnu stabilnost) i posle kupanja i večernjeg podoja (flašice), spava kao anđeo, narednih šest ili sedam sati. I da ćete se možda i sami naspavati, a možda ćete moći i neki film da pogledate… I u tom uzdisanju i maštarijama hvatate sebe kako već dva sata dežurate uz bebu koja slatko spava, umesto da radite nešto od tih stvari o kojima maštate.
Osluškivanje potreba deteta
I zaista, svako dete je priča za sebe. Trudim se da se stalno podsetim na to i onda se opustim – zdrav razum i po pitanju hranjenja bebe ima odlučujuću reč. Beba treba da jede kad je gladna. Ako niste sigurni da li plače zato što je gladna, ponudite joj mleka, pa ćete videti. Ako spava, neka spava, ješće kad se probudi, a san je jednako važan kao i hrana. Neke bebe mesecima imaju grčeve i ne spavaju duže od dva, tri sata i danju i noću. Neke mame imaju sreće, pa njihove bebe vrlo brzo počnu duže da spavaju i ogladne u redovnim razmacima koji mogu da se predvide.
Ono što sada shvatam nakon tri meseca „druženja sa bebom“ je da je najbolje krenuti od pravila pa ih prilagoditi svom detetu – a svaka mama zna najbolje i oseća svoju bebu. I drage moje imajte uvek na umu da, dokle god beba očigledno napreduje, nema razloga za brigu. I pre nego što se okrenete, doći će trenutak i za sarmu! 🙂