Beba voli kupanje, jer je voda njena prirodna sredina
Bebe se razvijaju u vodenoj sredini – od začeća do rođenja, beba boravi u plodovoj vodi, zaštićena sa nekoliko slojeva između sebe i spoljnog sveta.
Uvek sam se pitala šta dopire do Davida, tamo unutra, u mom stomaku, kroz tu vodu – verovatno samo vibracije, brujanja, tonovi i neki neodređeni, prigušeni žamor. Spontano sam se obraćala svojoj bebi dok je bila u mom stomaku, kao što verovatno sve trudnice rade, ali mislim da ta vrsta komunikacije zaista nije bitna za povezanost između majke i bebe. Ta veza postoji na organskom nivou, beba je fizički deo majke dok se ne rodi, a fizička veza je i dalje važna. Samo sada, kada smo dve posebne osobe, moja beba i ja možemo da razvijamo komunikaciju i da se igramo.
Kupanje bebe je od početka bila jedna vrsta bliske komunikacije, na nivou one organske, koja nas je najpre povezala. Verovatno svaka beba voli kupanje, jer voli vodu – voda je njena prvobitna, prirodna sredina. Verovatno ima mnogo smisla porađati se u vodi, ali to pitanje više nije aktuelno (možda sledeći put). Sada se bavimo igrama na vodi.
U početku, kupanje bebe je bila opsežna operacija, koju smo sprovodili strogo se držeći preporuka iz priručnika. Kadica, plitka voda, 37 stepeni, glavicu držimo. Kasnije smo nabavili jastučić za kupanje, da beba leži u vodi, kao u krevecu – ali radost kupanja je bila daleko od mirnog ležanja, pa smo uglavnom i mi oko kadice bili okupani. Kupanje bebe je bio najveći dnevni porodični događaj, vreme koje smo vrlo brzo ispravno shvatili – izveštili smo se, pa smo mogli da se opustimo i da uživamo u igri. I to je jedna od važnih lekcija majčinstva koju savladavam, uživanje u bavljenju detetom, koje i dalje najviše zahteva fizički angažman. Odgajanje bebe je zahtevan fizički posao, bebac raste i sve je teži za nošenje, ali je zato komunikacija sve raznovrsnija i svakog dana naučimo nešto novo. Učim od svoje bebe da doživljavam svet kao veliku istraživačku avanturu, učim da prevaziđem brige i strahove i da se prepustim svakoj prilici za zajedničko uživanje i igru.
Sada se kupamo malo drugačije, ali taj večernji ritual je i dalje naš najlepši i najprisniji deo dana. Od zahtevne operacije, kupanje bebe se pretvorilo u igru, koja se mnogo opuštenije igra u kadi, nego u sobi u kadici postavljenoj na stalak za presvlačenje. Sada mogu sama da ga okupam, jer bebac sedi ili stoji u kadici, pa mogu da ga tuširam, a mogu i da se istuširam sa njim. Tu su i gumene igračke, sunđeri, kofice, pena, polivanje i prskanje do mile volje i više nego ikad, bebac je u vodi u svom prirodnom elementu.
Život se uz dete prilično odvija u sadašnjem trenutku – sve njegove potrebe su hitne i interventne, a njegovo otkrivanje sveta intezivira svaki momenat. Sadašnji trenuci se ređaju ogromnom brzinom i često pomišljam na neke buduće sadašnje trenutke – sledećeg leta, već će hodati, a možda i plivati, u njegovo iskustvo će ući i neke vode, mnogo veće od one u kadi. Kako dete raste, raste i njegov svet, ono ga osvaja, ponekad u besu i naporu, češće u igri i trijumfu, a ja imam još toliko toga da naučim. O igranju, istraživanju i čistoj radosti življenja.