“I onda sam se zaljubila u bebu…” govore mame, kad pokušavaju da opišu to otkriće, tu sasvim novu dimenziju ljubavi, koju upoznaješ kroz majčinstvo.
Ako ste čuli od mladih mama kako se zaljubljuju u svoje bebe, ili ste to videli na filmu i mislite da je to sladunjavo i preterano, kad dobijete bebu, shvatite da nije. Jer to je ljubav koja vas potpuno rastopi, na način koji poznajete kao zaljubljenost, ali… drugačije.
Dok gledam svoju bebu, osećam da mi je srce veličine svemira i da ta beskrajna ljubav obuhvata sve – brigu, sreću, ponos, ushićenje, strah i zebnju; želju da zaštitim to malo stvorenje od svega, strepnju da ću preterati u svojoj potrebi da ga natkrilim i pazim, privilegiju i odgovornost što je razvoj te male osobe poveren meni, radoznalost da vidim kako raste… Pitam se gde ću grešiti i shvatam da ne mogu to da predvidim i sprečim i nekako osećam da će sve biti u redu, jer ljubav sve može.
Kada se piše i priča o pravoj ljubavi, kao vrhunski domet ističe se bezuslovna ljubav, koja se ne definiše samo kao osećanje. Bezuslovna ljubav je stanje svesti, spremnost da se voljenoj osobi pruži sve – briga i pažnja, pomoć i podrška, razumevanje i tolerancija, poštovanje njene nezavisnosti i slobode, poverenje, oproštaj. Ali, psiholozi govore i o tome da deca bezuslovno vole svoje roditelje, dok roditeljska ljubav često nije bezuslovna – ne postane prava ljubav, nego ostane posesivna i sebična. Da li beba ima svest? Da li je ljubav prvo što upozna i oseti kad dođe na svet? Da li taj pogled njenih očiju i radost koju izražava celim telom znače da beba voli mamu?
Možda je bezuslovna ljubav prirodno stanje svesti, koju imamo kad se rodimo, a zatim je razvoj ličnosti i ega nekako potisne u drugi i treći plan, pa odrastanjem izgubimo ili zaboravimo taj svemir ljubavi, samo zato da bismo tragali za njim veći deo svog života. Da bismo ga pronašli u odnosima sa svojim srodnim dušama, u ljubavi prema svojoj deci…
Ova beba je deo mene i ja sam deo nje i nosiće ga u sebi dok raste, postajući ono što jeste, ličnost, osoba, svoj čovek, nezavistan i slobodan. Ova beba voli mamu – bezuslovno. Najmanje što mogu je da u sebi pronađem sve elemente te bezuslovnosti, svesno i voljno i da joj uzvratim. Da uradim roditeljski posao najbolje što mogu, da naučim najviše što mogu, da ne dozvolim strahu i posesivnosti da preovladaju, da proširim svoju svest i upoznam sve dimenzije te ljubavi, koja mi je otkrila novi svet.