Puzanje bebe je neodoljiv prizor – slatke su kao mačići, a skoro su isto toliko i spretne.
Jedna od (brojnih) dilema sa kojom sa se susrela jeste da li da ohrabrujem svoje dete da puzi, jer je to možda bolji način da očvrsne i prohoda, ali kao i mnoge druge roditeljske dileme i ova je rešena spontano.
Posmatrajući svoju bebu kako raste, sve sam sigurnija da je to glavni roditeljski posao – posmatranje. I sigurna sam da beba nije „tabula rasa“ na kojoj vaspitanje upisuje smernice, nego potencijal ljudskog bića, koje svoje smernice već sadrži, a roditelji treba da ih prepoznaju i da ohrabre dete da se kreće u pravcu u kome želi. Puzanje bebe je slatko i korisno, ali ne možete naučiti bebu da puzi, možete joj samo obezbediti uslove da to radi, ako je već počela da otkriva puzanje ili joj pomagati da stoji i hoda, ako je to ono što želi.
Moja beba, moj mali sin, hoće da puzi, ali mnogo više želi da stoji i da se kreće kao odrasli. Kao da žudi da dosegne taj naš visoki, džinovski svet i da u njemu zauzme svoje mesto. Kada je shvatio da može za nešto da se uhvati i stoji, za njega je to bilo otkriće i postignuće – smernica koju smo imali da podržimo i pravac u kome je krenuo, uz naše ohrabrivanje i pomoć.
David, kad je raspoložen za to, puzi kao bebe iz crtaća! Toliko je brz i spretan, pravo je zadovoljstvo posmatrati ga kako ostvaruje svoje akcije. Prosto, spusti se na ručice i kolena svaki put kad hoće, a posebno voli „pentranje“ po nameštaju.
Kad vidim puzanje bebe, pomislim da li bi mi bilo lakše kad bi moje dete više puzalo. Pa se onda malo osetim krivom zbog te pomisli, pa se setim da je to samo jedna od milion stvari zbog koje se ponekad osećam kao sebična majka i setim se da se sve majke suočavaju sa tim osećanjem i da je to normalno ludilo, koje se prevaziđe u prvim godinama majčinstva (verujem majkama koje su kroz to prošle).
Gledam ozbiljno lice mog deteta – u kome mogu da prepoznam čoveka koji ima svoju ličnost, iako je još uvek beba – sa kakvom koncentracijom i rešenošću osvaja svet odraslih. On se trudi da savlada svet dvonožaca i ne zanima ga toliko puzanje po podu. Da li će tako otkrivati i osvajti i sve ostalo u životu? Da li je bebe koje puze lakše osvajaju svet (šarmirajući ga i prilagođavajući mu se)? Pa, jednom ću znati odgovore na ta pitanja, jer sam tu da posmatram, svedočim, ohrabrujem i učim.