Marija Milanković

Na koga je?

Sa punih deset meseci možemo polako da uočimo čije osobine prednjače u njenom karakteru.

beba u autu

TATA

Ne voli vožnju kolima kroz grad. Duge, spore kolone, stop svetla, čep na Autokomandi, prebukirane mostove, natovarene parkinge, jeste zona, nije zona… nervozna beba se svađa, dobacuje, žuri da što pre stigne kući.

Voli satove #blingbling. Deblji kaiš, više kopči, automatic nikako kvarcni, duga tradicija, bogato nasleđe, metalna narukvica za dan, kožna za veče… investicija za budućnost i pokolenja.

Voli fudbal, zelena hipnoza na džinovskom ekranu. Ume da prepozna gol i da tapše. Oseti uzbuđenje i piskavost u glasu naratora. Tapše i kada Partizan da gol.

Voli dobru kafanu… meškoljenje, zveket nerđajućeg servisa, galamu, škripu stolica, porodice koje se susreću, ljubazne konobare, vitrine, vinske flaše, slike, lepljivi meni, cveće u vazi, sirće na stolu sa pogledom.

Voli jesen. Ne voli da gleda ka Suncu. Ne voli kad joj se znoji vrat. Voli drečavo opalo lišće, mokre klupe, jutarnji mraz.

Voli azijsku kuhinju, prženi pirinač, drvene štapiće, kinesku tipografiju.

Vip

Glasno ispoljava osećanja… spava mi se, dosadno mi je… šta nam rade! (odnosi se na vođenje državne politike ili bar politike naše tročlane zajednice).

Jede uz listanje novina. Energično vrti strane svojim mikro prstima, čita samo naslove… šokirana određenim rubrikama pokazuje prstom i kaže: Ja ne verujem!

Voli zvuk veš mašine. Šta imaš za pranje i trpa sve u mašinu pre nego što stignem da odgovorim. 800 obrtaja je umiruje i čini da ružne misli nestanu.

MAMA

Plače od sreće. A možda nam nije jasno da li je srećna ili tužna. Da li postoji neko na planeti ko ne plače na otvaranju Olimpijade ili dodeli medalja u meni nepoznatoj kategoriji dok sramežljivo nahuje himnu znajući da ga roditelji gledaju na malom ekranu… pucaju od ponosa, plaču… njihov Herkules, kome su danonoćno menjali pelene je za 3cm bacio koplje dalje nego ovaj do njega.

Gleda u tuđ tanjir. Bez pardona u restoranu zagleda tuđe porudžbine, upire prstom i stenje: „Hoću ja to!“

Voli šumu. Tata nije naročit prirodnjak… pre je društvenjak. Voli da je uvek blizu infrastrukture… novinarnice ili bar benzinske pumpe sa njenim i njegovim toaletom.

Ne voli da se kupa u moru. Bilo je dana kada niste mogli da me isterate iz mutne vode ni nakon pomodrelih usta i promrzlina na ekstremitetima. Danas… više volim da sedim, ćutim, posmatram i slušam talase u polusnu i nipošto ne kvasim kupaći.

Voli samo dobro dizajnirane knjige. Ja o knjigama sudim na osnovu korica. Nemam vremena da čitam recenzije… sa prijateljima se ne viđam, ne dobijam preporuke… a i ne verujem nikom. U knjižari sam gde ima 17000 naslova i nosim teške kese sa pijace. Zavedite me!

Modni stil. Opušten glamur, sexy casual… komotna odeća  koja je prikladna kako za puženje tako i za večernji koktel u rezidenciji norveškog ambasadora.Nedostatak ambicije i takmičarskog duha. Što može danas, ostaviće za prekosutra. Počela je da sedi prilično kasno, da puzi još kasnije. Zube verovatno neće ni imati. Čemu žurba. Hajdemo svi na kafu. Biće šta bude.

Podeli: