Ono kad beba u sedmom mesecu preživi odvajanje, ali ti baš i ne
Kada se beba rodi prekida se veza sa majkom, ali samo u vidu pupčane vrpce. U svakom drugom obliku i pogledu ta veza je još uvek tu, podjednako jaka, podjednako prisutna, podjednako neophodna. Do trenutka kada se prvi put ta dva bića razdvoje i ti shvatiš – gle, prežive bez mene?! Beba u sedmom mesecu zaista prežive bez mene?!
U psihičkom razvoju deteta tu pred kraj sedmog meseca, u najčešćem broju slučajeva, počinje faza koja se zove ,,beba u sedmom mesecu i strah od odvajanja’’. Negde sam pročitala da do ovog uzrasta beba mamu i dalje doživljava kao deo sebe, tj. sebe doživljava i dalje kao deo mame. U korenu faze ,,strah od odvajanja’’ leži zapravo razvoj svesti o tome da je mama ipak odvojeno biće koje može da ode. A ti, bebo, naravno ne želiš da mama ode. Bila mi je preslatka ta informacija, sve dok nisam počela da je živim. Jer eto malog četvoronošca koji počinje dane da provodi puzeći za tobom iz prostorije u prostoriju glasno negodujući ukoliko te izgubi iz vida. Pa, tako ručak spremaš sa tom malom koalom na tvom stopalu ili ramenu ili nadlaktici razvijajući posebnu tehniku seckanja luka jednom rukom. Pa, tamo gde i kralj ide peške ti ideš isključivo pod pratnjom, a na ,,tronu’’ sediš sa prestolonaslednikom u krilu.
Međutim, nema samo beba strah od odvajanja, već i mama! I sve mi se čini da nju drži daleko duže nego njenog potomka.
Pre ,,straha od odvajanja’’
Postoji nešto što se zove ,,Kangaroo care’’ (kengurska nega) i podrazumeva da se beba odmah po rođenju stavi na majčine grudi i tako bebin prelazak iz unutrašnjeg u spoljašnji svet učini manje stresnim. Činjenica je da se u porodilištima širom naše zemlje ovaj momenat preskače ili mu se posveti celih 30 sekundi u kojima ne znaš šta te je snašlo, a kamoli da si se opasuljila i zaista unela u kengurske emocije. Ali ne brini, kengurski mod će te sačekati i dva sata nakon porođaja, a, bogami, zadržaće se i 5.040 sati kasnije.
Prvo razdvajanje
Sećam se svog prvog razdvajanja na duže od sat vremena od Anike, mog prvorođenog čeda. Bilo je to 15 dana po njenom rođenju. Zaova je krenula da pogleda neke haljine za zgodu koja se bližila, a ja sam krenula da pipnem materijale i, po prvi put nakon dve nedelje, nešto što nije tetra pelena. Da udahnem vazduh koji miriše na parfeme žena i njihove nade da će naći baš tu haljinu koju kroje u svojoj glavi. Naravno da sam odmah po sedanju u kola dobila panični napad i spoznala značenje reči ,,anksioznost’’, ali nekako obuzdah želju da otvorim vrata i pohitam nazad svom malom kenguru u zagrljaj. Naravno da sam spoznala i relativnost vremena, jer u mojoj glavi tih sat vremena je trajalo 38 sati.
Dođosmo nas dve u butik, pipam ja one haljine, a glavom u tetra pelenama. Novopečena mama – potpuno beskorisno šoping društvo.
Krenusmo nazad, semafori se zainatili, pa mi zakrvavili okom na svakoj raskrsnici, a ja cupkam li, cupkam, upalu listova dobih od te vožnje. U glavi vidim svog kengurčića kako urla za mamom kengurom, a mama kengur otišla da pipa haljine. Griža savesti u svoj svojoj slavi. Ulećem u kuću ko vihor, a kengurčić na mestu na kom sam ga i ostavila. Spava snom pravednika.
,,Pa, naravno, nije me bilo svega sat vremena. Namestila sam i da odem baš onda kada spava, da ne primeti da me nema. Hehe, jesi bleskasta, Jelo.’’
Vodiš tako dijalog sama sa sobom, možda i naglas dok te muž gleda sa blagom čudom u oku. Ali, prođe i ta epizoda.
Mesec i po dana po rođenju mog prvog čeda imala sam svadbu kod jako dobre drugarice. Dugo su se lomila koplja i kršili prsti da li da se odvažim na ovaj veliki korak u životu jedne novopečene majke. Kad kažem ,,veliki’’ čitaj ,,razdvajanje od 4 sata’’. I odlučim ja da napravim test eksperiment. Odlučih da nedelju dana pre svadbe, u vakuum periodu između dva podoja prisustvujem devojačkoj večeri. Ovaj put relativitet vremena ode u drugu krajnost, pa mi dva sata ćeretanja sa ženama i jedenja kapkejka sa natpisom ,,Keep calm and get married’’ proleti ko dva minuta. Grizem kapkejk, a grize me savest. Gle, meni lepo, a dete kod kuće urla za majkom. Šaljem kovertice sa pisamcetom ,,Stanje?’’, ,,Spava li?’’, ,,Stanje?’’, ,,Je l’ se probudila?’’ Muški roditelj ne stigne ni da stisne Reply, kad eto ti sledeće: ,,Što ne odgovaraš? Je l’ plače?’’
Ok, test prošao uspešno. Moj mali kengur nije ni primetilo da me nema. Moj mali kengur je prespavao eksperiment.
Došao dan svadbe. Jednom rukom se šminkam, drugom izmazam, jer ovaj put prelazimo na sledeći nivo igrice u kom na neparnom podoju flašica menja majkin grud. Obukoh haljinu, poljubih malo čelo, prekrstih se i nesigurnim korakom kročih u spoljašnji svet.
Na svadbi – red predjela, red poruka, red čorbe, red poruka, red sarmi, red poruka. Do redova torte nismo stigli, jer otkucalo je 4 sata, a ova Pepeljuga je bez cipela i glave, grudi nabreklih od mleka preskočenog podoja, daleko pre ponoći u bundevi koju ko da su vukli miševi, a ne konji krenula svom malom kenguru u zagrljaj. Misija prošla uspešno. Baba preživela. Preživela i baba. Beba posrkala flašicu. Napunila pelenu. Tri puta. Jednom kmeknula. Jednom podrignula. Dva sata spavala. Izveštaj je potpun, iscrpan i potkrepljen detaljima.
Mami bilo lepo. Ali mami laknulo. Konekcija je ponovo uspostavljena. Spavaćemo u zagrljaju da nadoknadimo odsustvo. Začepljena usta savesti.
Zanimljivo je da se kod bebe strah od odvajanja rađa baš onda kada se sa strane logistike po prvi put nameste okolnosti i otvore mogućnosti da se zapravo razdvojite i na duže od 4 sata. Jer beba u sedmom mesecu ima bar dva, a ako imaš sreće i tri, obroka čvrste hrane koji ne zahtevaju tvoju prisutnost. Uprkos toj činjenici, rađanje straha kod bebe automatski utiče na jačanje istog kod tebe i umesto da po prvi put bez griže savesti priuštiš sebi pola dana lunjanja po buticima i ispijanja kafa sa drugaricama ili konačno vas dva roditelja odvojite parče vremena za ulogu muža i žene, ti u to isto lunjanje po buticima ideš s kolicima, kafu ispijaš cupkajući svog kengurčića u krilu, a muž i žena slegaju ramena, odlaze u nepoznatom pravcu i ostavljaju roditelje da se klibere sa bebom. Kažete kengurska nega neophodna samo u prvim danima po rođenju bebe?
Usledio je novi test eksperiment godinu i dva meseca nakon presecanja one fizičke veze između mame kengura i bebe kengura. Razdvajanje od 3 dana. Između nas 618.75 km, dve granice, more nedostajanja, okean griže savesti i hiljadu i jedna virtuelna kovertica. U mami 100 pitanja i strepnji, u njoj… sve ukupno dva ,,Mama?’’
Moram reći da sam se vratila malo razočarana. Čekaj, samo dva puta tražila mamu? Dva puta? DVA??? Pa, zar nisam ja gruda iz koje je ponikla, nezamenljiva veza, najjači oslonac, najveća uteha, jedina prava, čista, anđeoska ljubav? DVA puta?! Cccc… Mećem ruke na bokove, vrtim glavom i cokćem li cokćem nad glavom tog malog izdajnika.
Problem i uteha, dragi roditelju, jeste što se tvoj relativitet i relativitet bebinog vremena potpuno mimoilaze.
I proći će tako nekoliko test eksperimenata pre onog velikog koji se desi između prve i treće godine tvog mamećeg života i početka faza zvane ,,Vrtić’’. Preneću vam deo mojih osećanja ovekovečen fotografijom Anike i njenog tako pažljivo biranog ranca za prvi dan u vrtiću.
,,Ni pred prijemni za fakultet, ni kad je polagala književnost 20. veka po treći put, ni kad se prvi put ljubila s tatom, ni kad su je „kupili“ pa izašla pred svatove, ni kad je prvi put sela pred kameru mama nije imala takvu tremu kao danas kad sam krenula u vrtić. Čudna stvorenja te mame!’’
Čudna zaista. Nema tog test eksperimenta koji će te spremiti za momenat kada svoje dete predaš nepoznatim ljudima na tih 5, 6 ili 8 sati. Nema te psihološke tehnike koja će sprečiti poplavu osećanja tog dana. Mučeni tata će sasvim sigurno ostati u čudu, jer očekivao je da će tešiti dete, ne tebe. Ali, avaj! To su te dečje bolesti koje moramo preležati kao majke pre ili kasnije.
Ali, znaj – strah od odvajanja nikada prevazići nećeš. To ti je upisano u genetski materijal onog dana kada je presečena jedina fizička veza sa kengurčićem.