Šta da radi mlada mama kada dobije savet koji nije tražila?
Niko nas ne uči kako da budemo majke, jer bi to trebalo nekako prirodno da „proradi“, ali ako nemamo nikakvu orijentaciju, uglavnom prirodno „proradi“ strah – da nešto ne radimo kako treba. To je slaba tačka svakoga ko se nalazi na nepoznatom terenu, a naročito nas mladih majki, prepunih pitanja i nedoumica, sa pregršt željenih i neželjenih savetodavaca.
Krenula sam tim putem majčinstva sa pozitivnim stavom, puna vere u sebe, spremna da učim i otkrivam, radosna i uzbuđena i stalno učim „u hodu“, pa želim da podelim sa vama neke korisne lekcije. Ako se zbog ovog što ću napisati makar budete osećale kao da niste jedine zbunjene i sluđene svojom ulogom mame, biće vam (malo) lakše.
Bebe se svakog dana menjaju – kažu svi i u tome su veoma u pravu. Sa dva meseca, to je već sasvim drugačija beba od one koju sam upoznala kad sam je rodila. Sada se bolje razumemo, jer sam u stanju da prepoznam i shvatim šta se dešava, prema načinu na koji plače, zašto moja beba nemirno spava, a osim ovog osnovnog sredstva sporazumevanja, aktivno razvijamo i komunikaciju izrazima lica, osmehom, pokretima. Kad sam sama sa bebom, osećam duboku povezanost, to malo biće je i dalje deo mene, kao što je bilo dok je raslo u mom stomaku i verujem da ta veza nikada neće nestati, samo će se produbljivati i proširivati, onako kako dete i njegove potrebe i saznanja rastu i menjaju se.
Kad osećaj povezanosti nije dovoljan
Ima puno momenata kad nisam sigurna u sebe i svoj zdrav razum, jer sam umorna i dekoncentrisana i ne mogu da se oslonim na taj osećaj povezanosti, koji je zapravo najbolji izvor informacija koje su mi potrebne. Ono što sam u takvim trenucima naučila, jeste da razmislim, pre nego što podelim svoju nesigurnost sa drugima, iz dva razloga. Drugi su možda još nesigurniji i lakše se uplaše, pa savetuju da odmah trčimo kod lekara, ili sa visine svog iskustva i autoriteta saopštavaju da to nije ništa (čime me uopšte ne umiruju, niti mi daju podršku).
Jednom sam čula odličan savet i zapamtila sam ga. Pojavio se u mojoj glavi, kao odgovor na pitanje u kvizu, baš kad je bio potreban i glasi „ne pitaj svoju mamu, nego neku mladu mamu“.
Drage mlade mame, kad imate neku dilemu, kad ste suviše uznemirene da biste mogle pažljivo da posmatrate i mirno da razmislite i zaista vam treba savet, ne tražite ga od svoje majke, niti od mama starije generacije. Pitajte svoju prijateljicu koja ima malo dete (i još se dobro seća „bebećeg“ perioda), sestru svoje prijateljice, koleginicu – bilo koju mladu, odnosno, savremenu mamu, koja je u toku.
Saveti koje vam daju vaše mame, tetke, bake, komšinice, pa čak i babice i medicinske sestre, mogu da budu oprečni, zbunjujući i pre svega, izrečeni na način od koga se osećate loše. Kao da niste dorasle zadatku, kao da ste nekompetentne, neuspešne i neznalice, koje će svojoj bebi naškoditi iz gluposti i neznanja. Poznajete li taj osećaj? Ja ga poznajem i iskreno ga se užasavam!
Zato podelite svoja iskustva i neiskustva, strahovanja i zaključke sa drugim mladim mamama, koje su već prošle kroz to, koje vas razumeju i koje se neće „praviti važne“ i slati vam pasivno-agresivnu poruku „ne znaš ništa, pusti ja ću“. Dovoljna vam je vaša sopstvena emotivna preosetljivost i nesigurnost.
Strah da nešto ne radite kako treba je uvek prisutan. Prigušen i nerazgovetan, ili glasan i nametljiv, predstavlja „plodno tle“ na kome će osećanje krivice nicati kao korov posle kiše, naročito ako je obilno „nađubren“ brojnim dobronamernim savetima.
Pokušavate da održite ravnotežu i da se snađete i kad vam se učini da ste se malo uhodali i „pohvatali konce“, stvari se preko noći promene jer beba nemirno spava i postane plačljiva i nervozna (jer joj rastu zubići, zapušio se nosić, stomak se bori sa grčevima…), a vi ste opet neispavane i uplašene.
Vanredno stanje je normalno
Da li sam nešto propustila da uradim? Da li sam uradila nešto što nije trebalo? Da li sam promašila pravi trenutak, iako sam uradila pravu stvar? Živim u vanrednom stanju, koje je normalno. I onda kada se unormali, sledi razvoj sledećeg nivoa vanrednosti. Koja je takođe normalna.
Da, znam kako vam je i znam da je sasvim normalno da se tako osećate. Jer su mi to isto kazale mame čija su deca do skoro bila bebe i koje su isto kao i ja tumarale po nepoznatom terenu uspostavljanja majčinstva, upoznavanja sopstvenog deteta, praćenja njegovih neprekidnih promena i razvoja…
Normalno je da se često osećate kao da niste dorasle zadatku (i gore od toga), normalno je da budete nervozne, ljute, nespretne. Normalno je da se ponekad očajno zapitate šta vam je to uopšte trebalo. A ako pokušate o tome da razgovarate sa svojom mamom, verovatno ćete se osećati još gore, jer retko koja mama će priznati da se i sama tako osećala i dati vam „dozvolu“ da budete uplašene, ljute i malodušne.
Sistem selekcije saveta
Ali, savete će vam svi deliti i šakom i kapom, velikodušno i bez razmišljanja, iako ih ništa niste pitali. Naviknite se na to, jer ne možete sprečiti druge ljude da sa najmanjim povodom, ili bez ikakvog povoda, „mudruju“ i da vas „prosvetljuju“ na svakom koraku. Slušajte sa delimičnom pažnjom – kad se uvežbate u tome, razvićete sposobnost da uhvatite ključne reči i prepoznate ton kojim vam neko govori, koji otvara ili zatvara put informaciji koju vam daje. Tako ćete moći da među bezbrojnim savetima odaberete one koji vam zvuče razumno, istinito, praktično i izvodljivo, odnosno, one koji su u skladu sa vašim stavovima i shvatanjima, vašim stilom života i dnevnom rutinom.
Niko vam nije rekao da je lako biti majka, ali sigurno su vam svi rekli da je divno, jedinstveno i dragoceno. Za sada znam da je to iskustvo kroz koje upoznajem sebe, učim da budem majka i pronalazim onu prirodnu i iskonsku majku u sebi (valjda na to misle kad govore o majčinskom instinktu). Krećem se po nepoznatom terenu, zajedno sa svojom bebom i ponekad je iscrpljujuće i obeshrabrujuće, a ponekad toliko divno, da se ne može opisati. I sve bolje praktikujem selekciju saveta, odbacujem one koji mi deluju neprihvatljivo, prihvatam one koji mi zvuče dobro. I još nešto – ponekad i osobe čije savete inače ignorišem, imaju neku dobru praksu, koju vredi primeniti.