Moj telefon je uvek pun, backup-ujem, ali čini se da nikada nema mesta za sve kadrove moje zvončice. Mi ljudi stvarno ne znamo šta ćemo sami sa sobom, pa se fotografišemo do nemoći.
Nemam puno fotografija iz porodilišta. Samo 70. Prvu prvu belešku je napravio muž u sobi za presvlačenje… ono kad izvade bebu iz stomaka i stave na astal da dobije prvi higijenski tretman.
Oklevala sam sa prvim selfijem. Nisam ni mogla da stanem u kadar zajedno sa bebom. Ja nepokretna, anestezirana, beba u plastičnom poslužavniku na točkiće. Kad je sisala kolostrum, okinula sam jedan #nofilter. Vidi joj se teme, šargarepasta kosica i blagodeti lekova protiv bolova na mom umornom licu.
Narednih dana slikam svoja stopala, moje obroke #ptičjaperspektiva, pogled kroz prozor na skoro otopljenu snežnu novobeogradsku bljuzgu… I naravno zvončicu u njenoj plastičnoj kućici u ljubičastim bolničkim toaletama. Share, share, share.
Prvi put otvorila oči! Daj telefon. Daj daj daj. Mutno mi je ispalo. Bila sam uzbuđena. Beba u kolima, idemo kući #historikal. Ovo je ćerko kad sam te rodila pa smo išli kući, preko mosta. Auto sedište na kuhinjskom ostrvu. Prva fotografija kod kuće #doublehistorikal.
Sledi zilion fotografija REM faze opeglane bebe u pažljivo dekorisanoj organic cotton postelji. Ima #onokad beba nešto sanja pa se osmehne. Da biste uhvatili taj momenat morate biti spremni, naštelovani, kao Nat Geo fotografi kada pokušavaju da uhvate trenutak foke koja u vodo-odskoku grabi umornu ali žilavu ribu, a sa neba pritiče galeb, pa se svi otimaju, a ribi nije ni do čega. Puno puta se okine aparat da bi taj kadar bio #epic.
Osmehnula se ona žmurećki, može na Instagram, odobreno.
Beba spava, beba spava, ja sa bebom koja spava, ja spavam sa bebom, beba sisa dok spava, ja spavam, beba spava, tata spava dok beba spava dok sam ja budna… sve imamo zabeleženo, svaki položaj… osim kada svi spavamo. To nemamo.
Presvlačim bebu… hajde da zabeležim i to. Da mogu da joj pokažem kad poraste: Zar tako majci svojoj, ja sam ti pelene menjala… vidi! I onda izvadim hard disk, prikačim na kabl… pogrešan hard… uzmem drugi, ima USB, mora dodatak za bežični prenos… pa na telefon da se konvertuje u već šta god će postojati kada mi ćerka bude rekla „Izađi iz sobe.“
Imam i kad plače #plaky. Život nije samo bajka, već je i elegija. Moja beba romantično plače… nakrivi usne, zacrveni se kao gust zalazak sunca, pusti kapljicu niz lice, gleda me u oči, udahne, napuni pluća novim vazduhom i brizne.
Prvi izlazak van kuće… ja nedoterana, nije za share. Samo za oči najbližih. Beba spava, beba sisa, beba spava, beba sisa… Beba spava pored mene, ja gledam fotografije bebe od pre neki sat. Samo, nikako osmeh da uhvatim. Kad se nasmeje, ja uzvratim. Kikoćemo se, gili gili, a telefon u drugoj sobi na punjaču.
Beba kod bake i deke u Batajnici #historikal. Na mojoj bebećoj posteljini sa ježom i jesenjim listovima. Miruj bebo da uhvatim kadar.
Prolaze dani, meseci… telefon mora da otkopča kaiš. Not enough storage space.
Moramo da je slikamo za pasoš. Kod kuće ćemo sami. Lezi žgebe i gledaj u objektiv mirno. Ne u luster. U mene gledaj. Nakrivo ti je glava. Ne znam da li će da nas puste u Hrvatsku tako… nakrivo. Jedno uvo se ne vidi, a pogled je sumnjičav, kao da krije neocarinjenu robu.
Beba na plaži van sezone! Dajte da fotkam to pa da mrem. Kad bi se onaj galeb samo malo pomerio u levo. Sačekaću. Kada skrolujem galeriju na telefonu deluje kao da imam jednu istu fotografiju u hiljadu primeraka. Kao filmska traka – 25 frejmova u sekundi. Imam i ja svoj Girlhood.
Nisam ljubitelj bebećih fotografija u nameštenoj scenografiji… beba u senu, mama bere travu, svi u belom. Bebe su toliko slatke da niko do sada nije uspeo da zabeleži realan nivo slatkoće i šta god pokušavate, ne uspeva. Uvek je na 99 posto.
Nemam ni fotografije stopala. Možda jedno stopalo za evo 7 meseci. Stopala su izvrsna i fotogenična… ali toliko sva bebeća stopala liče jedna na druga da je nepotrebno da izvajamo naša kao posebna.
Musava beba. Nikad! Pa zar da se rugamo nemuštom smotanom biću što ne ume da nabode usta preko kašičice. Kad uspe, usta su puna kremaste bundeve, a ona kine u tom trenutku.
Nemam to.
Ono što imam je ceo set fotografija u za 4 broja većoj odeći. Pronađi bebu u skafanderu.
Muž je na poslu od 8 do 4. Hajde da mu pošaljem par, triliona fotografija dnevnih aktivnosti sa bebom kako bi podjednako učestvovao u svakodnevici.
Takođe, set medicinskih fotografija… da li je pupak ok, osip kod beba od vrućine, crveno je iza ušiju… fotkaj da pokažemo. Da li ste nekad fotografisali uprljanu pelenu? Ja ne.
Probala sam da izbrišem nekoliko fotografija ali čudno se osećam. Kao da krivotvorim. Beki zbunjeno gleda u kameru, a ja treba da pritisnem ikonicu kante za smeće. Ne ide to.
Gledam njene fotografije kad sam kod frizera, kad sam u pošti, kad sam na ulici, kad sam u parku, gledam njene fotke i dok sedim pored nje. Gledam koliko je porasla, kako joj je velika odeća koja joj je sada mala, kako nije znala ko smo, kako je samo žmurila, kako liči na tatu #jealous.