Da li savremene žene mogu istovremeno i podjednako uspešno imati ulogu zaposlene žene i majke i zašto te uloge nisu oprečne?
Savremeno doba nam nalaže da pored majčinstva kao genetski zapisane uloge ostvarimo i lične ambicije i sebe na nekim drugim poljima. Izbor je na ženi, a zahvaljujući njenim sposobnostima, sve je izvodljivo.
Kad razmišljam o životu žena kroz istoriju, čini mi se da je ovo pitanje (dilema) preforsirano. Kao da smo tek u savremeno doba izmislili uspešnost, zaposlenost i majčinstvo i sve to povezali – a tako je uvek bilo. I ako nisu odlazile na posao i gradile karijere u zanimljivim i izazovnim oblastima koje im omogućavaju lični razvoj, žene su oduvek bile jako zaposlene. I morale su da budu veoma dobro organizovane, da bi izašle na kraj sa svim obavezama i brojnom decom. To šta su one sve nekad radile i u kojim uslovima, pravi samo kvalitativnu, a ne i suštinsku razliku.
Dužnost koju nosimo u genima
Danas živimo drugačije, barem u delu sveta koji poznajemo – onaj deo koji ne pripada zapadnjačkoj kulturi ili nije pod njenim uticajem, za naša shvatanja je i dalje primitivan. Ali ta „primitivna“ prošlost nije tako davna i vreme patrijarhata još nije prevaziđeno, ni praktično, ni mentalno. U našim glavama (i u našim genima), zapisano je da žena treba da bude majka (nema ničeg pogrešnog u tome), a samosvest osvojena u novije doba nalaže nam da i na tom planu ostvarimo ambicije. Da budemo dobre majke, dok smo istovremeno uspešne zaposlene žene. A to nisu jedine uloge koje želimo da ispunimo i u kojima želimo da pronađemo sopstveno ispunjenje.
Smatram da su žene dužne da urade sve što mogu, da ostvare sebe u svim oblastima života, da ispune svoje snove, da realizuju svoje ambicije i postignu ciljeve.
Vođa – prirodna ženska uloga
Sa stanovišta prirode, žene su rođene da predvode. Oduvek su upravljale vojskom dece i domaćinstvom i troškovima, starajući se da svačije potrebe budu ispunjene i svi poslovi obavljeni, a za to su potrebne organizacione i liderske sposobnosti i veštine.
Posao ili porodica – nametnuta dilema
Kao savremena žena, svesna sam da uvek imam izbor. I biram sve. Jer je izbor mnogo veći od ili-ili. Ne moram jedno ili drugo, mogu oba. I mogu još hiljadu stvari, pored te dve, mogu sve. Sve savremene žene su žene zmajevi i ja im se pridružujem.
Uopšte ne verujem u dilemu posao-porodica, mislim da je ona ženama nametnuta. Za muškarce takva ograničenja nikada nisu važila, normalno je da on ima karijeru i srećnu porodicu. Ali ako sreća porodice zavisi isključivo od toga da žena sedi kod kuće i bavi se decom i domaćinstvom, onda to nije izbor, to je nametanje. U savremenom svetu se i porodična uloga muškarca promenila – on je ravnopravan bračni partner i roditelj, dok istovremeno gradi karijeru i nastoji da ostvari svoje snove i ambicije. I savremeni očevi imaju više uloga, koje žele da ostvare i u kojima nalaze sebe i čije ostvarenje im donosi ispunjenje i zadovoljstvo. Oni ne očekuju od svojih žena da zapostave posao, ili da se odreknu svojih snova i ambicija, da bi se posvetile deci i porodici, već sa svojim partnerkama dele sve obaveze i izazove savremenog (porodičnog) života. To možda deluje kao idealna slika (još jedan san i ambicija koju treba da ostvarimo), ali to je zahtev savremenog načina života, u kome svako ima pravo (i obavezu) da se ostvari na svim životnim planovima.
Organizacija i ostale liderske veštine
Ne mislim da je pogrešno napraviti taj (nametnut) izbor – ako je to nečiji istinski izbor. Ali ne mislim ni da žena treba da se odriče karijere zarad majčinstva i obrnuto. Ja se nisam odrekla. I ne samo to, uopšte nisam tu dilemu, niti mi je neko postavljao pitanja o tome. Kad je na red došlo pitanje porodice, partnerstva i roditeljstva, radovala sam se tome, prihvatajući još jedan izazov, onako kako sam naučila, gradeći karijeru. Upotrebila sam svoje (prirodne ženske) liderske veštine. Razmišljala sam praktično, planirajući korake koje mogu da predvidim i preduzmem, prilagođavajući se usput promenama i pronalazeći rešenja za ono što se pojavi iznenada i što ne može da se isplanira. Radim to i dalje – ono što sam naučila u poslu i poslovnom partnerstvu i saradnji, pomaže mi da ostvarim organizaciju i delotvornost na porodičnom planu. Postavljam prioritete, usklađujem obaveze, organizujem raspodelu dužnosti, radim punom parom. Na poslu ne prestajem da budem majka, kod kuće ne prestajem da budem uspešna poslovna žena. To nisu oprečne uloge, to nisu dve žene u meni – to sam ja. I ima još toga što jesam i veoma sam zahvalna zbog toga, svim onim ženama pre mene, koje su mi pokazale put.