Ljubav majke prema bebi je organska, jer je beba na najintimniji način deo majke.
Počev od želje da imam bebu, preko saznanja da sam trudna, preko svakog novog centimetra širine i kilograma težine, do porođaja i prvog susreta sa bebom, a zatim, ta ljubav se nastavlja, raste i produbljuje se, obuzima i zauzima na sve načine. I to je nešto najspontanije i najprirodnije na svetu – za mene i za svaku majku.
Sa očevima je drugačije – tata i beba se upoznaju tek kad se beba rodi i ljubav počne da se razvija i raste, onako kako raste beba i onoliko koliko se tata posvećuje bebi. Uprkos patrijarhalnom društvu u kome živimo, mnogi mladi i savremeni očevi se puno trude i razvijanje očinske ljubavi i brige im prilično dobro ide.
Patrijarhalni model vaspitanja jednostavno nije fer – prema detetu.
Ono raste okruženo ženama, uz ljubav i pažnju majke, bake, tetke, dadilje, dok otac radi po ceo dan, da bi svojoj porodici obezbedio materijalnu sigurnost. Podrazumeva se da on voli svoju porodicu, ali dužnost je za muškarca ispred ljubavi. Srećom, danas mladi parovi taj model prevazilaze, jer je životna organizacija drugačija – i mama i tata rade, dele brigu o izdržavanju porodice, pa onda dele i brigu o detetu. A ljubav se itekako računa – množenjem. Bebi treba sva ljubav koju može da dobije, beba zaslužuje da je voli cela porodica i da joj svi članovi porodice to iskažu na svoj način. Mamina ljubav se podrazumeva, jer je proistekla iz najdublje povezanosti, a tatina ljubav je privilegija, dok je ljubav svih ostalih (baka i deka, sestara i braće, tetaka, stričeva…) bonus. Svi govore o tome da prava očeva uloga dolazi do izražaja kad je dete starije i kad može da deli sadržaje – da se sa njima bavi nekim sportom, uči ih da voze bicikl, vodi na sladoled i picu, na utakmicu, koncert, izlet… Ali tata treba zajedno sa bebom da doraste do tog trenutka, ne može da bude odsutan i da onda odjednom postane najbolji drug.
Koliko je bebi potrebna tatina ljubav, toliko je i ocu potrebno da uspostavi blizak odnos sa svojim detetom od početka, a za to postoji samo jedan način. Tata mora da učestvuje u svemu. Većina očeva to i želi, rado čini i nalazi sebe u staranju o detetu, preuzimajući na sebe sve što može da olakša majci i provodeći od početka posebno kvalitetno vreme sa svojom bebom. A za mamu nema lepšeg prizora od onog u kome tata i beba gledaju jedno drugo, ili žmure, jer su se uspavali zajedno.
Tata i beba – to je prizor koji ispunjava moje srce i govori mi da je sve u redu, da smo sve dobro uradili i da smo na pravom putu. Tata kupa bebu i to je njihovo posebno vreme, a ja osluškujem njegovo tepanje i bebino gukanje i ponosna sam – moj dragi suprug se snalazi sa našim detetom, zapravo, mnogo više od toga. Opušten je i vešt, a beba očigledno uživa, ovo je njihov trenutak, vreme kada ja mogu da radim nešto drugo, ali često mi je najmilije da posmatram i osluškujem iz prikrajka i osećam kako me ljubav ispunjava do vrha i kako preliva.
A ono što vidim je ljubav koja raste i svakim danom je sve veća, dublja i spontanija. Tate možda nemaju majčinski instinkt, ali očinski im je odličan, kad rade na njegovom otkrivanju i razvijanju.