Beba je imala nepuna 4 meseca. Odlučili smo se za Rovinj, ravan put, šumsko-morski vazduh, hotel, parking, taljatele, malvazija.
Put je prošao u redu. Pohitali smo pre praznika kako bismo izbegli kolone na granici i red na kasi u popularnom restoranu posle Zagreba. Ne jedem slatko, pa su pauze kratko trajale. Toalet, podoj i protezanje. Stvari smo samo ubacivali u auto dok ga nismo napunili do vrha. Nisam puno razmišljala o situaciji kada će nam bellboy napakovati sve stvari iz auta na kolica, na recepciji, u prime time-u na videlo svih gostiju. Seoba Srba. Tipovali smo ga 1 euro više.
Za prvi bebeći odmor odabrali smo nama poznatu destinaciju sa poznatom infrastrukturom i konobarima. Smestili smo se u hotel.
Naručili smo krevetac za bebu zato što volimo da koristimo sve dodatne besplatne mogućnosti, ali smo ga kao i kod kuće koristili samo za sortiranje čisto-prljavih bebećih stvari. Krevet je dva sa dva, pa smo uspeli da prenoćivamo svo troje sa sve buđenjima, podojima, povraćanjima i presvlačenjima.
Na prvom doručku sam zapazila da ono što je nekada bio hip luksuzni dizajn hotel za Ray Ban parove sada je postao Kolibri igraonica. Deca na sve strane, trotineti, mini krofne i palačinke na baby švedskom stolu, vruć Nesquick. Dečija kolica se sudaraju kao luna park automobili na Kališu. Nema ljutnje, tu smo gde smo, sami smo krivi… planeta je prenaseljena. I mi imamo velike točkove na kolicima. A i većina dece je napravljeno u sobama zlatnog doba ovog hotela.
Vreme je bilo varljivo proleće… red oblaka, red kiše, red sunca, tek da unese malo dinamike u svakodnevicu.
Rutina je sledeća: ustajanje, tuširanje, dojenje, povraćanje, doručak. Beba je ujutru neispavana nakon ritanja i bezbrojnog sisanja. U kolicima je mirna, umela je i da zaspi samo gledajući ventilacione otvore na plafonu. Za doručak jaja, paradajz, slanina, čaj za dojilje (ponela od kuće), wafl. Ne jedem slatko. Možda i palačinka, ali nije to to. Oseti se masovna proizvodnja. Treba nahraniti sve te nacije i njihovu čeljad. Privlači me kids court ali ipak ne. Punih stomaka i uspavanih očiju izlazimo u šetnju. Da napomenem dva velika hotelska benefita: lift!… jer vračarska starogradnja nam to ne dozvoljava. Automatska ulazna vrata! Isklizneš napolje. Samo na izlasku smo uštedeli 15 minuta. Puta 9 dana. Dva sata!
Vrhunska šetnja do starog grada, bez ivičnjaka pored novootvorene Aci Marine… par fotki, klik, klik, stani ovde, stani malo u levo… da se vidi crkva. Kafa se pije u poznatom kafiću… za dojilju može i kroasan i ceđena pomorandža. Kafa bez kofeina, da ne razdražujem bebu, a ni sebe. Beba spava, diše, miriše.
Prvi maj u Rovinju kao vikend na Kalenić pijaci.
Svi su tu! Više smo se viđali sa prijateljima nego što to činimo u Beogradu.
Za bebino zaspavanje stari grad je truc truc kamene ploče idealan. Zatim šuma Zlatni Rt kao san. Mokri utabani kamenčići, vijugave putanje, mirisne krošnje, nevidljive ptice, hrskav slan vazduh, Adam na klupi krišom jede jabuku. A posle kiše sve još duplo tako.
Ručak je u taverni… puno hleba i maslinovog. Beba se oblizuje i balavi. Voli da gleda ljude, konobare, tanjire bez pardona. Ne jedem slatko, ali cheesecake sa suvim smokvama… sve razbacano kao buvlja pijaca. Ne delimo nego svako poručije svoj.
Muž joj oblači šuškavac, vetrovku… onu kao za jahtu, dok ja više naginjem ka pamučni-duks-da-diše-koža.
Konačno se nebo razgalilo i sunce zasijalo. Spremam se za piknik u Edenov vrt. Imam bebeće mazalice, ćebad, prostirku, pregršt slobodnih ležaljki i krošnjinih šarenih hladovinki. I knjigu! Kako će me samo beba voleti kada vidi šta sam joj priredila. No, avaj. Beba je u MEH raspoloženju. Ne voli da leži… krošnje je ne zanimaju. Ne voli obljeske sunca u rožnjači, a u hladu duvka vetar. Nema ljudi, nema dece, nema konobara i zveketa sudova. Skupljaj prnje, nosi bebu u sobu.
Opet pljusak, ne možemo napolje. Hotel ima Gugenhajm neprekidni kružni hodnik na svakom spratu. Zgodno za kolica usled vremenskih nepogoda. Pod je prekriven tepihom pa mora snažnije da se gura. Možemo i na terasu. Beba spava i luftira se. Šuma miriše kao nikad. Galeb sleti na ogradu terase. Da li da slikam za Instagram ili da spašavam dete, pitam se.
Nedelja je, u hotelu Slatko ćoše… pojedi koliko možeš: torti, kolača, kanapea, dolćea i kremova. Ne jedem slatko, ali Usrks je. Jedem malo više nego što mogu.
I tako dan za danom, bebi je gotivna, dosta spava, prošli su grčevi. Vole je naši prijatelji i njihova deca. Vole je konobari. Vole je galebovi.