Moja metoda uspavljivanja. Knjiga bi se prodala u nula primeraka.
Beba spava na sredini bračnog kreveta. Ja spavam svuda oko nje. Muž spava u dnevnoj sobi. U bebinom krevecu, koji se već četiri i po meseca ne koristi, je nameštena posteljina, lagana, sveža, hrskava bez omekšivača. Pinterest materijal. Preko posteljine su nabacane svakodnevne potrepštine i bebeća odeća koja je tek toliko izbalavljena da ne mora da se pere već samo suši.
Osam sati uveče.
Navlačimo zavese, menjamo pelenu, gasimo svetlo, palimo noćnu lampu, zatežemo posteljinu, peremo cucle, hladimo glodalicu, češljamo temenjaču, palimo svetleću muzičku kutiju. Prozor… da cirkuliše, a da nije promaja. Ovlaživač vazduha dopunjen, uključen na najslabije da otraje do svitanja.
Spuštamo bebu na zlatni presek. Ona nervozno jede svoje šake. Pokrivamo Bogdana, štrikanog medu… možda se ugleda na njegovo uzorno ponašanje. Vidi samo kako Bogdan spava. Hajde i ti.
Bebine oči se šire, dahće, maše rukama, kao da je van sezone spuštamo u hladne vode severnog Jadrana.
Neću da spavam. Šta više, neću ni da ležim. Pokušaću da ustanem tako što ću da mašem rukama kroz vazduh. Nogama odgurujem ćebe, dosadno mi je. Sve mi je jako dosadno. Neću, neću, neću. Neću sve to što mi nudite, a to je jedno ništa.
Počinje da trlja oči svom snagom. Štipaju je, sklapaju se. Udara se po glavi. Možda to pomogne. Grebe se. Pomaže. Razbudila se. Ljuta je na sebe što se dovela u situaciju da joj se spava. Ljuta je na nas što praktikujemo taj dosadni noćni ritual gledanja u plafon. Počinje da plače. Kreću suze. Jecaji. Kme kme. Zagrcne se. Kašlje. Moramo da je podignemo. Mokra je od suza. I ja sam mokra od njenih suza. Možda će u rukama da zaspi. Vrištanje. Opet pogled ka plafonu. Guram cuclu i njišem u ritmu muzičke kutije za bebe. Ubacujem i svoje taktove. Harmonije se razilaze. La la la mmm mmmm. Pevušim, ne znam reči, izmišljam. Mala beba spava, teška joj je glava. Kukove njišem… putanja obrnuta osmica. Ili znak za beskonačno. Moram da hodam. Zavrćem oko ivica kreveta i udarim koleno. Bosa sam. Zgazim na tvrdu papuču. Druga je duboko ispod kreveta. Kao da se beba malo primirila. Gleda me i ćuti. Nastavljam da pevam. Hamm hammm.Hej Sloveni jošte živi reč naših dedova… Njeno telo je sad meko, opušteno i oklembešeno. Ja uživam. Oči joj se smanjuju ali gleda. Nastavljam da se njišem. Beba spava, ali površno. I dalje cucla. Nakon 15 minuta spava sigurnije. Procenjujem da li je san dovoljno sazreo da mogu da pređem na fazu spuštanja. Krećem ka krevetu. Ruke joj se grče i uzdiše. Razumem! Njišem se još deset minuta. Cucla je na pola usta. Evo prilike. Zovem muža da mi pomogne pri spuštanju. Naše četiri ruke je spuštaju najsporijim pokretima ikada zabeleženim. Beba je na krevetu sa sve našim šakama ispod i oko nje. Zarobljeni smo. Dogovaramo se kako dalje… ali bez pričanja na glas. Samo pogledima. Svako izvlači po jednu ruku i izdiše. Spava, spava, spava… ne spava. Trgla se iz sna, uplašila, razočarala i nastavila da plače tamo gde je prošli put stala.
Ništa onda, mora sisanje. Ležemo, beba jeca dok namešta glavu, sisa halapljivo. Brišem joj suze, češkam teme. Zaspala je nakon petnaest minuta. Lagano se izvlačim na svoju stranu. Budi se i plače. Vraćam se da sisa. Nakon deset minuta ponovo je zaspala. Izvlačim se na svoju stranu, ali ovaj put guram cuclu. Mirna je spava. Nisam religiozna, ali se prekrstim. Malo ispravim leđa, protegnem se. Spava. Odjednom… trgne se, ugleda me. Vrisak. Eto nas na početku večeri. Podižem je da podrigne. Podrigne i povraća. Presvlačim je. Presvlačim sebe. Opet je namestim da sisa dok ležimo, sada na drugu stranu. Pola 11 je. Zaspala je. Ovaj put neću pogrešiti. Sačekaću. Ne žurim. Gledam na sat, pola 12. Oh, zaspala sam i ja. Sve ovako sa njom na meni. Kakav prekršaj. Okrećem se, ali moja ruka ostaje zagrljena preko njenog stomaka da se ne bi udarala rukama. Telo mi je slovo S.
Evo je stenje, vrti glavu, budi se. 3 je ujutru. Fino fino. Pokušavam da ubodem cuclu, ali je pogađam u čelo, u oko. Počinje da plače. Vrtim se, mazim, šuškam, tešim, šištim, češkam. Da li da je nosim ili da sisa? Da sisa. Ručaj, sine moj, kćeri moja. Spavamo. Eto nje opet. 5 ujutru. Kme kme. Da je nosim ili da sisa? Hajde, nosiću je. Pola 6, zaspala je. Jutarnji vazduh miriše kroz idealno odškrinut prozor. Ležemo zajedno iz jednog elegantnog spuštanja. Moja topla ljubičica i ja. Ljubičica počinje da se udara i grebe. Držim je sa obe ruke, čuvam je od same sebe. Zadremale smo. Gasovi kod beba počinju kad se beba probudi. Ukakila se.
Pola 7.
Presvlačim je. Vitalna je i maše rukama. Raduje se novom danu.
Povraća.
Smeje se.
Spava joj se.
Trlja oči.